Ovo su neki od najzanimlivijih slucajeva putovanja kroz vreme!

Mada ovaj tekst spada u odeljal misterije ipak na neki način  spada i u zanimljivosti. Putovanje kroz vreme je jedna od onih misterioznih ideja koje ne prestaju da raspaljuju  ljudsku maštu.Mogućnost da se vratimo u prošlost i promenimo tok ljudske istorije ili nešto u čemu smo pogrešili, ili da promenimo nešto gde je pogrešio naš neki predak, i tako potpuno promenimo sadašnjost je jednostavno previše snažna da bi joj se moglo odoleti...

Verovali ili ne, postoji i postojalo je mnoštvo ljudi koji tvrde da se baš to njima desilo. Laički, ovo se zove "timeslep"” stručno se zove retrokognicija. Ovo su neki od najčuvenijih slučajeva.

Na kraju ostaje  misterija za ovu i za sve ostale ove zaimljive priče da li je sve istina ili velika laž koja se i do dan danas održala, vama ostavljamo da sami prosudite o čemu je ovde reč...

Kočijaš iz Četmena


Leta, 1912. godine iz Londona za Glazgov jurio je ekspresni voz. U jednom kupeu sedeli su policijski inspektor Skotland Jarda i jedna mlada medicinska sestra.Iznenada uz strašan krik, na sedištu pored prozora pojavio se čovek zrelih godinasa dugom kosom.Na starinskim cipelama su bile su velike kopče, a trouglasti šešir na glavi. U jednoj ruci držao je veliki bič, a u drugoj nagrizen komad hleba. Bio je unezveren i prestravljen dok su ga inspektor i devojka iznenađeno posmatrali.Počeli su ga nedugo zatim smirivati, pitali ga ko je i odkuda je. Čovek je, ridajući od plača, odgovorio da se zove Pol Drejk, da je kočijaš iz Četnema i da ne shvata gde je to došao i kako!

U želji da ga smiri, inspektor je otvorio prozor i predložio čoveku da pogleda napolje. Voz se u tom trenutku nalazio u polukrugu, tako da se odlično video ceo - od lokomotive do zadnjeg vagona. Tek je to prepalo jadnog čoveka, pa je pokušao da skoči kroz prozor. Inspektor, zabrinut za njegov život, požurio je po konduktera. Ali, kada su se obojica vratili u kupe, neznanac je bio isčezao. Na sedištu su ostali samo njegov bič i trougli šešir. Medicinska sestra bila je u dubokoj nesvesti. Oba čoveka pogledala su kroz prozor. Nasip se nadaleko odlično video, ali na njemu ničega nije bilo.

Inspektor se odmah dao na istraživanje ovog neobičnog tajanstvevnog i zanimljivog slučaja Za bič i šešir etnografi su tvrdili da potiče iz polovine XVIII veka. Dalja ispitivanja potvrdila su da ta železnička pruga prolazi kroz taj kraj gde se još početkom XIX veka nalazio zaselak Četnem. Pastor mesne parohije pronašao je u arhivi knjigu sa imenima umrlih 150 godina unazad.
Tu je bilo ne samo ima kočijaša, već je na marginama bila napisana i primedba tadašnjeg paroha koja se odnosila na Drejka i u kojoj je opisano kako je on, već u zrelim godinama, proživeo neverovatan događaj.

 Dok se noću vraćao kući, video je neočekivano 'đavolski ekipaž, ogroman, dugačak kao zmija, koji se pušio od ognja i dima'. Zatim se Drejk, ni sam ne znajući kako, obreo u tom čudovištu. Tu je zatekao ljude u nepoznatoj odeći, 'same đavolove sluge'. na smrt preplašeni Drejk pomoli se Gospodu i odjednom se našao u jendeku pored puta!

Dovukavši se nekako do kuće, saznao je da je sat pre toga žitelj iz susednog sela doveo njegove konje koje je našao desetak kilometara od Drejkove kuće. Od tada Drejka je 'napustio zdrav razum i smisao rasuđivanja'. Stalno je pripovedao o đavolskim karucama i uzrujavao se što mu niko ne veruje...A, njegov trougli šešir i do dan danas se čuva u mesnom muzeju, dok je bič, nažalost, nestao.

Slučaj u Versaju

Ovaj događaj je zapisan u starim arhivam Oksforda i odigrao se u Versaju 10 augusta 1901. godine. Glavni akteri su dve engleske učiteljice, veoma ozbiljne osobe, Elinor Džordan i Šarlota Meberli. Kada su dve radoznale engleskinje ušle u Versajski park i došetale do jednog zelenog proplanka, najednom su počele da osećaju kako se oko njih sve menja. Do njih je dopirao veoma žučan žagor, čitav ambijent oko njih poprimao je neki drugačiji izgled, nestalo je predivne aleje – Elinor i Šarlota su ulazile u drugo vreme!

Učiteljice su bile zbunjene, ali i nemoćne da bilo šta učine. Nastavile su šetnju. Pored njih su prolazili francuski plemići iz vremena Marije Antoanete, odnekud je dopirao topot konja, podalje od njih su dvorkinje nešto raspravljale. Baštovani su doterivali zeleno rastinje, prizor jednog davno prohujalog vremena bio je doista kompletan. Koliko su dugo vremena bile u drugom vremenu učiteljice nisu mogle da objasne čak ni u svojim beleškama koje su zapanjile svet. Sećaju se svoje zbunjenosti, ali i detalja koji su kasnije naučnike ubedili da Engleskinje nisu maštale i sanjarile, već da je njihov doživljaj autentičan, ali i neobjašnjiv.

Nestali hotel

Dva engleska bračna para, Simpsonovi i Gizbiji, vozili su se Francuskom oktobra 1979. godine, na putu ka Španiji, kada su odlučili da odsednu i prenoće u nekom starinskom i čudnom hotelu. Policija je bila čudno obučena, sve je izgledalo jako rustično, a i cena usluge je bila nenormalno niska. Zadovoljni ambijentom i osećajem koji im je pružio, odlučili su da ga posete i na putu kući.

Samo što više nisu mogli da ga nađu: baš tamo gde je trebalo da bude nije bilo ničega. Fotografije koje su načinili tokom prvog borakva su misteriozno propale, a čak se ni na negativima ništa nije moglo videti. Šta su doživeli ostaje misterija do dana današnjeg. Osim, naravno, ako nisu sve izmislili.

Pukovnik JNA doleteo iz prošlosti?!


Ova priča koju će te u nastavku pročitati nećemo reći nipta nego ćemo vama ostaiti da sami prosudite o čemu je ovde reč i da li je isinita ili je dobro smišljena laž. Poslednji komandir eskadrile 'sejbrova' bio je pukovnik Radovan Mihajlović. U toku rata borio se za RAF, a 1945.vratio se u zemlju i bio je jedan od najboljih pilota. Bio je visok i večito namrgođen.

Na jednom rutinskom letu Radovan je sa svojim 'sejbrom' navodno pao pred samim pragom piste, kod prilaznih svetala. Vojska je sve prečešljala, ali nije našla ništa. Da stvar bude gora pojavila su se dva svedoka koja su tvrdila da su avion videli pred samo sletanje na aerodrom Pleso i da je, odjednom, na njihove oči, doslovce nestao.
Naravno  priča je u vazduhoplovstvu oduvek je bilo, kasnije bi se pronalazili  mali delovi uništenog aviona i piloti bi, u tišini, bili sahranjivani u prazne grobove.Ipak pukovnik Mihajlović smatran je nestalim punih pet godina i tek tada mu je supruga dobila zasluženu penziju. Niko o njoj nije vodio računa, jer se pronela vest da je pukovnik Mihajlović prebegao, u brišućem letu, u Mađarsku, i da se tamo stavio Rusima na raspolaganje. Činjenica da ni najmanji delić aviona nikad nije pronađen samo je pohranjivala tezu o vešto izvedenom bekstvu. Vremenom, bio je zaboravljen.

Možete zamisliti kako se hrvatsko vazduhoplovstvo zaprepastilo kada je, ni iz čega, 'sejbr' sleteo na zagrebački aerodrom. Pošto je, visok i potpuno neizmenjen, u uniformi JNA, pukovnik izašao iz nekada tako popularnog ratnog aviona, zenge su ga odmah uhapsile. Ništa im nije bilo jasno, pogotovo što je pukovnik bio pred potpunim ludilom. Hrvatski komandir vazduhoplovstva, general Tus, smatrao je da se radi o provokaciji, ali je provera dokumentacije dokauzala da se radi o autentičnoj ličnosti.

Problem je biso samo u tome što je pukovnik Mihajlović proveo u svom 'sejbru' punih 28 godina. Što se njega tiče, on je obavio svoj zadatak i vratio se. Nije doživeo nikakve astralne susrete, nije video druge svetove, nije bio u prošlosti ili u budućnosti- on je, naprosto, nekako izgubio 28 godina. To što je ostao mlad (odnosno star, jer je imao 54 godine) situaciju je samo činilo dodatno tragičnom. Supruga mu je bila odavno mrtva, a i ćerka mu je nastradala u automobilskoj nesreći, pa je slika pokazana zetu i unici. Zet ga je prepoznao, ali je unuka odbila i samu pomisao da joj se deda vratio iz mrtvih i iz ko zna kojeg vremena. Tadašnji pomoćnik ministra MUP Hrvatske Jernjak, ponudio je da se pukovnik, kao izbeglica, pošalje u Jugoslaviju.

Kadu su pukovniku Mihajloviću rekli koji je datum, koliko je vremena prošlo i šta se sve promenilo, hteo je da zna kako se to desilo. Bio je čudno miran i činilo se da ga samo tanka nit deli da ne 'otkači' totalno. Pokušali su da mu objasne vremenske skokove, rupe u vremenu i slično, ali on je samo hteo da zna zašto se to baš njemu desilo. Izrazio je želju da još jedanput obleti školski krug sa svojim 'sejbrom', ali je general Tus to kategorički odbio. Hrvatima je taj 'sejbr' stvarno pao sa neba kao dar, ispravan i skoro nov.
Ne znamo da li je pukovnik Mihajlović prebačen na ovu stranu niti šta su Hrvati sa njim uradili. Da li je ova priča istinita ili laž na vama je da sami prosudite....