Evo zasto mesec nije okrugao!
Bio pun ili mlad, Zemljin najbliži sused u kosmosu još uvek predstavlja enigmu ma koliko nam se činio poznatim.
U studiji objavljenoj u časopisu "Nature" tim američkih
istraživača dao je objašnjenje o tome zašto Zemljin prirodni satelit
nije savrešeno sfernog oblika. Naime, mesec nije okrugao, već više
jajast.
Grupa naučnika sa Kalifornijskog Univerziteta, predvođena Ijanom Garik-Betelom, tvrdi da je mesečev neobičan izgled posledica plimskih sila Zemlje koje su uticale na Mesec tokom njegovog "detinsjtva", pre 4,4 milijardi godina.
Sunčev sistem se formirao pre oko 4,5 milijardi godina. Prema danas opšteprihvaćenom modelu, Mesec je nastao kada je stena veličine Marsa udarila u tek formiranu Zemlju.
Naučnici ističu da je pod dejstvom plimskih sila Zemlje, koja je tada bila mnogo bliža Mesecu, došlo do neujednačenog zagrevanja mesečeve kore, usled čega je zemljin satelit dobio blago izdužen oblik. Kasnije, dok se hladio, iste sile su deformisale spoljni mesečev sloj, stvarajući zadebljanja na nama vidljivoj strani Meseca, kao i na njegovoj skrivenoj strani.
Te sile su, takođe, sinhronizovale rotaciju Meseca i njegovu revoluciju oko Zemlje, tako da sa Zemlje vidimo uvek istu mesečevu stranu. Do ovih zaključaka istraživači su došli analizom mesečeve topografije, tako što su apstrahovali njegove široke kratere, koji su nastali kasnije.
Američki astrofizičar je objasnio za AFP da je studija bila inspirisana procesima na Evropi, Jupiterovom satelitu koji ispod ledene površine krije tečni okean. Jupiterove plimske sile utiču na ledenu površinu Evrope i, izazivajući zagrevanje, oblikuju njen izgled.
"Jako davno, Mesec je bio sličan njoj", naveo je Garik-Betel koji smatra da bi razumevanje Mesečevog oblika moglo da pomogne u objašnjenju velikog broja geoloških fenomena koji su nastali nakon formiranja Meseca, kao što je njegova asimetrija. Poznato je da samo na vidljivoj strani Meseca postoje široke vuklanske ravnice, tzv. "Mesečeva mora".
Razumevanje ranih procesa u evoluciji našeg najbližeg kosmičkog suseda mogao bi, takođe, da objasni fenomene koji utiču na druge objekte kako u našem solarnom sistemu, tako i izvan njega.
"Mesec je oduvek bio i ostao velika laboratorija", zaključio je Garik-Betel. Mesec je od Zemlje udaljen u proseku 384.000 kilometara i od nje se svake godine udaljava za 3,8 centimetara. Po površini je 14 puta, po obimu 50 puta, a po masi 80 puta manji od Zemlje.
Grupa naučnika sa Kalifornijskog Univerziteta, predvođena Ijanom Garik-Betelom, tvrdi da je mesečev neobičan izgled posledica plimskih sila Zemlje koje su uticale na Mesec tokom njegovog "detinsjtva", pre 4,4 milijardi godina.
Sunčev sistem se formirao pre oko 4,5 milijardi godina. Prema danas opšteprihvaćenom modelu, Mesec je nastao kada je stena veličine Marsa udarila u tek formiranu Zemlju.
Naučnici ističu da je pod dejstvom plimskih sila Zemlje, koja je tada bila mnogo bliža Mesecu, došlo do neujednačenog zagrevanja mesečeve kore, usled čega je zemljin satelit dobio blago izdužen oblik. Kasnije, dok se hladio, iste sile su deformisale spoljni mesečev sloj, stvarajući zadebljanja na nama vidljivoj strani Meseca, kao i na njegovoj skrivenoj strani.
Te sile su, takođe, sinhronizovale rotaciju Meseca i njegovu revoluciju oko Zemlje, tako da sa Zemlje vidimo uvek istu mesečevu stranu. Do ovih zaključaka istraživači su došli analizom mesečeve topografije, tako što su apstrahovali njegove široke kratere, koji su nastali kasnije.
Američki astrofizičar je objasnio za AFP da je studija bila inspirisana procesima na Evropi, Jupiterovom satelitu koji ispod ledene površine krije tečni okean. Jupiterove plimske sile utiču na ledenu površinu Evrope i, izazivajući zagrevanje, oblikuju njen izgled.
"Jako davno, Mesec je bio sličan njoj", naveo je Garik-Betel koji smatra da bi razumevanje Mesečevog oblika moglo da pomogne u objašnjenju velikog broja geoloških fenomena koji su nastali nakon formiranja Meseca, kao što je njegova asimetrija. Poznato je da samo na vidljivoj strani Meseca postoje široke vuklanske ravnice, tzv. "Mesečeva mora".
Razumevanje ranih procesa u evoluciji našeg najbližeg kosmičkog suseda mogao bi, takođe, da objasni fenomene koji utiču na druge objekte kako u našem solarnom sistemu, tako i izvan njega.
"Mesec je oduvek bio i ostao velika laboratorija", zaključio je Garik-Betel. Mesec je od Zemlje udaljen u proseku 384.000 kilometara i od nje se svake godine udaljava za 3,8 centimetara. Po površini je 14 puta, po obimu 50 puta, a po masi 80 puta manji od Zemlje.
Коментари
Постави коментар