Izgubljeno blago
Legende o dragocenostima i velikom opljačkanom blagu, tokom
brojnih piratskih pohoda, danas golicaju maštu mnogih zanesenjaka. Nadom
u brzo bogaćenje, veliki broj pojedinaca i preduzeća tokom celokupne
ljudske istorije svakodnevno istražuje brojna ostrva razbacana u Tihom,
Atlantskom i Indijskom okeanu.
Kolika je vrednost blaga koje čuvaju mračne dubine svjetskih mora i okeana to sigurno niko ne zna, ali nemali broj poznatih slučajeva potonulih brodova iz piratskih i trgovačkih pohoda govori da su u pitanju stotine milijardi dolara.
Prema proračunima istoričara samo u priobalnim vodama Karipskog mora počivaju ostaci nekoliko stotina galija skoro punih blaga vrednih na milijarde dolara.
Plićak "Silver banka", oblast grebena Geterasa, vode što bučno zapljuskuju Bahamska i Bermudska ostrva, španska uvala Vigo, holandski zaliv Zajder kao i mnoge druge vodene teritorije, mogu s punim pravom da se nazovu grobljima brodova ili podvodnim Eldoradom gde, na dnu, leže hiljade lađa što u svojim nedrima ljubomorno kriju neslućena bogatstva.
Američki pomorski major i jedan o najpoznatijih marinaca - upornih tragača za blagom Gari Rozenberg još je 1978. godine objavio knjigu "600 milijardi dolara pod vodom".
Zlatni gral svih lovaca na potonulo blago je portugalska fregata "Flor de la Mar", koja je 1511. godine iz malezijske Malake nosila ogromno (opljačkano) blago i darove sijamskog kralja. Istoričari se slažu da je to bilo najveće blago koje je jedan brod prenosio u celoj istoriji portugalske mornarice.
Ipak, sreća nije htela da gotovo 55 tona zlata završi u Portugaliji, pa je brod ubrzo potonuo nakon strahovite oluje u blizini Sumatre. Kapetan Alfonso de Albuljuerljue i deo posade su se spasili, ali veliki broj robova i sve to silno blago zauvek su nestali u morskim dubinama. Tačnu lokaciju olupine je nemoguće odrediti, ali da je kojim slučajem nađete, bili biste bogatiji za više od 2,6 milijardi dolara.
Osim fregate "Flor de la Mar" po vrednosti nimalo ne zaostaje britanski brod "Merchant Royal" čije blago čuvaju vode u blizini britanske obale i rta "Land's End". Brod je nosio neverojatno bogatstvo: više od 37.000 kilograma zlata, oko 500.000 srebrnjaka i još oko 400 poluga meksičkog srebra. Po današnjim cenama, samo navedenih 37.000 kilograma zlata vredilo bi oko dve milijarde dolara, a da srebro ni ne računamo. Brod je potonuo 22. septembra 1641. godine, a olupina još uvek nije pronađena pa milijarde dolara u zlatu i srebru još počivaju na dnu mora.
Brod s blagom bio je na plovidbi iz španske luke Kadiz prema Antverpenu, noseći platu za vojnike koji su se tamo borili za Španiju. Brod je od ranije bio prilično oštećen i propuštao je vodu, što je rešavano pomoću pumpi koje su vodu izbacivale napolje.
Međutim, dogodilo se da su pumpe prestale da funkcionišu a brod je ušao u zonu lošeg vremena. Počeo je da tone i na kraju je završio na dnu mora. Pri potonuću poginulo je 18 ljudi s broda, a 40 ih je spašeno. Zlato je, dakako, bilo preteško da bi se iznijelo iz tonućeg broda, pa je izgubljeno.
Među najvrednijim brodovima čije blago još čuvaju morske dubine je i britanski ratni brod "H.M.S. Sussex", čije bogatstvo se procenjuje danas na oko četiri milijarde dolara. Brod je potonuo 1694. godine u Sredozemlju kada ga je pogodila iznenadna oluja blizu Gibraltarskog prolaza. Oluju su preživjela samo dva mornara.
Na ovom, brodu bilo je 80 topova i 500 članova posade, nalazilo se pravo malo bogatstvo, namenjeno vojvodi od Savoja, savezniku Engleske u ratu protiv Francuza. Prema dokumentu iz novembra 1693, engleski kralj je bio naredio riznici da Susedžu izda "a million of monedž", ili milion funti sterlinga u kovanicama. Ta količina novca iznosi 10 tona u zlatu ili 100 tona u srebru.
Tri veka kasnije, preduzetnici i arheolozi koji rade u saradnji s britanskom vladom potvrdili su da su pronašli olupinu broda. Tokom istraživanja u periodu 1998-2001. godine na dubini od 800 metara identifikovan je ovaj brod.
Još jedan britanski brod leži u morskim dubinama i čuva ogromno blago. Reč je o brodu "SS Port Nikolson" koji je 1942. godine torpedovan nadomak obale SAD, i potonuo je 16. juna 1942. godine. Brod je navodno prevozio 71 tonu platine kao isplatu Sovjetskog Saveza SAD za ratne zalihe.
Američki lovac na brodove Greg Bruks, suvlasnik kompanije "Sub Sea Research LLC ", tvrdi da ovaj brod leži u blizini Kejp Koda, nadomak Masačusetsa. On kaže da se brod nalazi na dubini od 213 metara, 80 kilometara od obale.
I vode Jadranskog mora čuvaju blaga starih brodova potopljenih u olujama i ratovima, a jedan od najpoznatijih je putnički parobrod "Baron Gautsch" austrijskog "Lojda" koji je potonuo 13. avgusta 1914. je godine kada naletio na minu.
Ovaj brod dobio je nadimak Jadranski "Titanik" zbog svoje dužine od 85 metara i širine od 11,6 metar. Potonuo je za samo sedam minuta, a tom prilikom poginulo je 177 od 300 putnika. Još je na dubini od 40 metara. Na brodu su bili uglavnom pripadnici elite koja se vraćala s godišnjeg odmora u Velom Lošinju. Veruje se da je brod "Baron" bio pun porodičnog blaga, jer su ljudi zbog rata pokupili sve što su imali te krenuli na putovanje u "bolji život".
Pretpostavlja se i da je tog dana na brod ukrcana i državna riznica Austrije koja je bila u čak pet sefova. Sve je potonulo zajedno s brodom. Blago nikad nije nađeno.
Međutim u olupini koja će se, prema procenama stručnjaka, u sledećih 50 godina potpuno raspasti, još uvek se nalaze predmeti vredni 100 miliona dolara. Zajedno sa "Titanikom" potonulo je mnogo vrednih predmeta, nakita i novca. Među njima je, između ostalih vrednosti, bilo neprocenjivo izdanje knjige Omara Hajama "Rubajati", čije su korice obložene dijamantima i zlatom, zatim kruna cara Maksimilijana, pa pošiljka dijamanata firme "De Beers", te navodno mumija egipatske tebanske sveštenice.
U brodskim sefovima bilo je oko 8,5 miliona maraka, a ukupna šteta na kraju je procijenjena na 700 miliona maraka. Poređenja radi, cela gradnja "Titanika" iznosila je 32 miliona maraka, što bi u današnjoj protivvrednosti bilo oko 350 miliona evra.
Kovčeg sa mumijom je kao eksponat poslat u Njujork i ukrcan je u "Titanik". Postoji i priča da je mumija nekako spasena s broda, i da je ipak stigla do Amerike i prema toj legendi, vraćena u Evropu brodom "Empires of Ireland", koji je potonuo 29. maja 1912. i na kojem je poginulo 840 putnika. Opet, mumija je nekako spasena. Sarkofag se danas nalazi u Britanskom muzeju, ali je prazan. Nije poznato gde je mumija.
Kolika je vrednost blaga koje čuvaju mračne dubine svjetskih mora i okeana to sigurno niko ne zna, ali nemali broj poznatih slučajeva potonulih brodova iz piratskih i trgovačkih pohoda govori da su u pitanju stotine milijardi dolara.
Prema proračunima istoričara samo u priobalnim vodama Karipskog mora počivaju ostaci nekoliko stotina galija skoro punih blaga vrednih na milijarde dolara.
Plićak "Silver banka", oblast grebena Geterasa, vode što bučno zapljuskuju Bahamska i Bermudska ostrva, španska uvala Vigo, holandski zaliv Zajder kao i mnoge druge vodene teritorije, mogu s punim pravom da se nazovu grobljima brodova ili podvodnim Eldoradom gde, na dnu, leže hiljade lađa što u svojim nedrima ljubomorno kriju neslućena bogatstva.
Američki pomorski major i jedan o najpoznatijih marinaca - upornih tragača za blagom Gari Rozenberg još je 1978. godine objavio knjigu "600 milijardi dolara pod vodom".
Potonula blaga
Stari kolonijalni brodovi su bili prava riznica svakojakih blaga, a vrlo često su znali da potonu, velikim delom zbog prenatrpanosti tim vrednim metalima, ali i zbog bliskih susreta s gusarima ili olujama. Tokom ljudske istorije pronađene su mnoge vredne brodske olupine, ali pravi kapital još uvek leži negde na dnu mora.Zlatni gral svih lovaca na potonulo blago je portugalska fregata "Flor de la Mar", koja je 1511. godine iz malezijske Malake nosila ogromno (opljačkano) blago i darove sijamskog kralja. Istoričari se slažu da je to bilo najveće blago koje je jedan brod prenosio u celoj istoriji portugalske mornarice.
Ipak, sreća nije htela da gotovo 55 tona zlata završi u Portugaliji, pa je brod ubrzo potonuo nakon strahovite oluje u blizini Sumatre. Kapetan Alfonso de Albuljuerljue i deo posade su se spasili, ali veliki broj robova i sve to silno blago zauvek su nestali u morskim dubinama. Tačnu lokaciju olupine je nemoguće odrediti, ali da je kojim slučajem nađete, bili biste bogatiji za više od 2,6 milijardi dolara.
Osim fregate "Flor de la Mar" po vrednosti nimalo ne zaostaje britanski brod "Merchant Royal" čije blago čuvaju vode u blizini britanske obale i rta "Land's End". Brod je nosio neverojatno bogatstvo: više od 37.000 kilograma zlata, oko 500.000 srebrnjaka i još oko 400 poluga meksičkog srebra. Po današnjim cenama, samo navedenih 37.000 kilograma zlata vredilo bi oko dve milijarde dolara, a da srebro ni ne računamo. Brod je potonuo 22. septembra 1641. godine, a olupina još uvek nije pronađena pa milijarde dolara u zlatu i srebru još počivaju na dnu mora.
Zanimljive priče
Brod s blagom bio je na plovidbi iz španske luke Kadiz prema Antverpenu, noseći platu za vojnike koji su se tamo borili za Španiju. Brod je od ranije bio prilično oštećen i propuštao je vodu, što je rešavano pomoću pumpi koje su vodu izbacivale napolje.
Međutim, dogodilo se da su pumpe prestale da funkcionišu a brod je ušao u zonu lošeg vremena. Počeo je da tone i na kraju je završio na dnu mora. Pri potonuću poginulo je 18 ljudi s broda, a 40 ih je spašeno. Zlato je, dakako, bilo preteško da bi se iznijelo iz tonućeg broda, pa je izgubljeno.
Među najvrednijim brodovima čije blago još čuvaju morske dubine je i britanski ratni brod "H.M.S. Sussex", čije bogatstvo se procenjuje danas na oko četiri milijarde dolara. Brod je potonuo 1694. godine u Sredozemlju kada ga je pogodila iznenadna oluja blizu Gibraltarskog prolaza. Oluju su preživjela samo dva mornara.
Na ovom, brodu bilo je 80 topova i 500 članova posade, nalazilo se pravo malo bogatstvo, namenjeno vojvodi od Savoja, savezniku Engleske u ratu protiv Francuza. Prema dokumentu iz novembra 1693, engleski kralj je bio naredio riznici da Susedžu izda "a million of monedž", ili milion funti sterlinga u kovanicama. Ta količina novca iznosi 10 tona u zlatu ili 100 tona u srebru.
Tri veka kasnije, preduzetnici i arheolozi koji rade u saradnji s britanskom vladom potvrdili su da su pronašli olupinu broda. Tokom istraživanja u periodu 1998-2001. godine na dubini od 800 metara identifikovan je ovaj brod.
Još jedan britanski brod leži u morskim dubinama i čuva ogromno blago. Reč je o brodu "SS Port Nikolson" koji je 1942. godine torpedovan nadomak obale SAD, i potonuo je 16. juna 1942. godine. Brod je navodno prevozio 71 tonu platine kao isplatu Sovjetskog Saveza SAD za ratne zalihe.
Američki lovac na brodove Greg Bruks, suvlasnik kompanije "Sub Sea Research LLC ", tvrdi da ovaj brod leži u blizini Kejp Koda, nadomak Masačusetsa. On kaže da se brod nalazi na dubini od 213 metara, 80 kilometara od obale.
I vode Jadranskog mora čuvaju blaga starih brodova potopljenih u olujama i ratovima, a jedan od najpoznatijih je putnički parobrod "Baron Gautsch" austrijskog "Lojda" koji je potonuo 13. avgusta 1914. je godine kada naletio na minu.
Ovaj brod dobio je nadimak Jadranski "Titanik" zbog svoje dužine od 85 metara i širine od 11,6 metar. Potonuo je za samo sedam minuta, a tom prilikom poginulo je 177 od 300 putnika. Još je na dubini od 40 metara. Na brodu su bili uglavnom pripadnici elite koja se vraćala s godišnjeg odmora u Velom Lošinju. Veruje se da je brod "Baron" bio pun porodičnog blaga, jer su ljudi zbog rata pokupili sve što su imali te krenuli na putovanje u "bolji život".
Pretpostavlja se i da je tog dana na brod ukrcana i državna riznica Austrije koja je bila u čak pet sefova. Sve je potonulo zajedno s brodom. Blago nikad nije nađeno.
"Titanik"
Jedan od najpoznatijih brodova stradalnika punih blaga je čuveni kruzer "Titanik", koji je 14. aprila 1912. godine nestao u hladnim vodama Atlantika. Tokom dosadašnjih šest zarona na olupini izvađeno je 5.900 predmeta pa je veliki deo blaga s ovog broda pronađen i nalazi se u muzeju, ili je prodat kolekcionarima.Međutim u olupini koja će se, prema procenama stručnjaka, u sledećih 50 godina potpuno raspasti, još uvek se nalaze predmeti vredni 100 miliona dolara. Zajedno sa "Titanikom" potonulo je mnogo vrednih predmeta, nakita i novca. Među njima je, između ostalih vrednosti, bilo neprocenjivo izdanje knjige Omara Hajama "Rubajati", čije su korice obložene dijamantima i zlatom, zatim kruna cara Maksimilijana, pa pošiljka dijamanata firme "De Beers", te navodno mumija egipatske tebanske sveštenice.
U brodskim sefovima bilo je oko 8,5 miliona maraka, a ukupna šteta na kraju je procijenjena na 700 miliona maraka. Poređenja radi, cela gradnja "Titanika" iznosila je 32 miliona maraka, što bi u današnjoj protivvrednosti bilo oko 350 miliona evra.
Mumija "Titanika"
Za "Titanik" se veže i priča o "ukletoj" mumiji koja je prema nekima donosila nesreću. Navodno potiče iz Egipta i pretpostavlja se da je od sveštenice hrama posvećenog bogu Amonu Ra. Pretpostavlja se da je živela oko 1500. godine pre Hrista u Tebi. Na spoljnoj strani poklopca, izrađenog u zlatu i emajlu, bio je ugraviran njen lik, a na zidovima grobnice navodno je bilo ispisano prokletstvo. Mumiju su kupili četiri bogata Engleza od kojih je jedan nestao, drugi poginuo u lovu, treći je bankrotirao, dok je četvrtom poginula porodica u saobraćajnoj nesreći i izgorela kuća.Kovčeg sa mumijom je kao eksponat poslat u Njujork i ukrcan je u "Titanik". Postoji i priča da je mumija nekako spasena s broda, i da je ipak stigla do Amerike i prema toj legendi, vraćena u Evropu brodom "Empires of Ireland", koji je potonuo 29. maja 1912. i na kojem je poginulo 840 putnika. Opet, mumija je nekako spasena. Sarkofag se danas nalazi u Britanskom muzeju, ali je prazan. Nije poznato gde je mumija.
Коментари
Постави коментар