Kris Karberi "Život na Marsu je neminovnost"
"Možda takva izjava zvuči drsko, nerealno, pa možda i malo ludo.
Može se gledati kao luda prognoza o otkriću mikroba vanzemaljskog
porekla na Marsu. Ipak, zasnovana je u realnosti", piše Kris Karberi,
izvršni direktor Explore Mars, neprofitne organizacije sa sedištem u
Masačusetsu u kolumni za Huffington Post.
On smatra da će još u ovom veku doći do dva važna događaja:
čovečanstvo će saznati da li je život ikada postojao na Marsu i počeće
misija kolonizacije Crvene planete.
"Bili to marskovski mikrobi ili ljudski istraživači, život na Marsu će biti moguć", piše on.
On podseća da se ove nedelje obeležava dvogodišnjica uspešnog sletanja rovera Kjuriositi na površinu Marsa, što je "dokaz naše želje da saznamo što je više moguće o Marsu".
Kjuriositi će, inače, uskoro ući u regiju planine Šarp, odakle se pružaju najneverovatniji pogledi na okolinu. Ipak, važniji deo te misije je istraživanje slojeva stena koji govore o geološkoj prošlosti Marsa, a "možda pronađe i dokaz da li je na Crvenoj planeti ikad bilo života", nada se Karberi.
On smatra da potraga za vanzemaljskim oblicima života treba da postane prioritet i to na međunarodnom nivou naučnog sveta.
Njegov stav ne čudi, ako imamo u vidu da njegova organizacija predlaže projekat ExoLance, koji ima za cilj potragu za životom ispod površine Marsa. Trenutno se prikupljaju sredstva za taj poduhvat, koja idu iz džepova bogatih ljubitelja nauke.
"NASA i druge međunarodne svemirske agencije igra ključnu ulogu u slanju ljudi na Mars, ali će sada dobiti i doprinos pojedinaca, nešto što nije bilo moguće u eri Apollo misija", smatra Karberi.
"Čovečanstvo u prvoj polovini 21. veka ne sme da se zadovolji površnim događajima kao zamenom za velike prekretnice, naročito kad su nam velike stvari na dohvat ruke. Čak i ako na Marsu nema vanzemaljskih oblika života, on će ugostiti ljudski život, čime će početi nova faza u istraživanjima narednih decenija. Kada osobu sredinom 21. veka budete pitali da li ima života na Marsu, odgovor će sigurno biti: 'Da'. Jedino je pitanje da li će ta osoba misliti na Zemljane, Marsovce ili i jedne i druge"
"Bili to marskovski mikrobi ili ljudski istraživači, život na Marsu će biti moguć", piše on.
On podseća da se ove nedelje obeležava dvogodišnjica uspešnog sletanja rovera Kjuriositi na površinu Marsa, što je "dokaz naše želje da saznamo što je više moguće o Marsu".
Kjuriositi će, inače, uskoro ući u regiju planine Šarp, odakle se pružaju najneverovatniji pogledi na okolinu. Ipak, važniji deo te misije je istraživanje slojeva stena koji govore o geološkoj prošlosti Marsa, a "možda pronađe i dokaz da li je na Crvenoj planeti ikad bilo života", nada se Karberi.
On smatra da potraga za vanzemaljskim oblicima života treba da postane prioritet i to na međunarodnom nivou naučnog sveta.
Njegov stav ne čudi, ako imamo u vidu da njegova organizacija predlaže projekat ExoLance, koji ima za cilj potragu za životom ispod površine Marsa. Trenutno se prikupljaju sredstva za taj poduhvat, koja idu iz džepova bogatih ljubitelja nauke.
"NASA i druge međunarodne svemirske agencije igra ključnu ulogu u slanju ljudi na Mars, ali će sada dobiti i doprinos pojedinaca, nešto što nije bilo moguće u eri Apollo misija", smatra Karberi.
"Čovečanstvo u prvoj polovini 21. veka ne sme da se zadovolji površnim događajima kao zamenom za velike prekretnice, naročito kad su nam velike stvari na dohvat ruke. Čak i ako na Marsu nema vanzemaljskih oblika života, on će ugostiti ljudski život, čime će početi nova faza u istraživanjima narednih decenija. Kada osobu sredinom 21. veka budete pitali da li ima života na Marsu, odgovor će sigurno biti: 'Da'. Jedino je pitanje da li će ta osoba misliti na Zemljane, Marsovce ili i jedne i druge"
Коментари
Постави коментар