Odobren ''Nemoguci motor" koji krsi zakone fizike
Jedno „tiho“ saopštenje koje je izdala NASA napravilo je pravu
pometnju u naučnom svetu. NASA je pažljivo dala svoje odobrenje za novi
tip „nemogućeg“ svemirskog pogona koji bi mogao da dovede do revolucije u
svemirskom putovanju, piše "Independent".
U radu koji je objavila Nasina Eagleworks laboratorija, inženjeri su potvrdili da su uspeli da stvore male količine pogona uz pomoć motora koji ne koristi nikakvo gorivo – u pitanju je navodno kršenje zakona fizike koji navodi da svaka akcija mora imati jednaku ili suprotnu reakciju.
Tradicionalne svemirske letelice nose velike količine goriva sa sobom u svemir koristeći pogon koji ono stvara kako bi se kretale u prostoru sa nula gravitacije.
Ovaj metod radi bez ikakvih problema, ali je cena samog goriva i lansiranja svog tog ekstra tereta izuzetno visoka.
Nasini inženjeri testirali su motor poznat kao „Kana pogon“ – u pitanju je mašina koja koristi struju kako bi generisala mikrotalase, odbijajući ih unutar posebno dizajniranog kontejnera koji teoretski svara razliku u pritisku elektromagnetnog zračenja što zauzvrat dovodi do potiska.
Međutim, sve ovo više ne bi trebalo da bude u domenu teorije. Nasini naučnici testirali su verziju ovog pogona i otkrili da on može da stvori između 30 i 50 mikronjutna potiska. Iako je u pitanju mala vrednost, i dalje je u pitanju veliko dostignuće.
Ovaj rezultat je znatno manji od onog do kog su došli kineski inženjeri sa izumom poznatim kao EmPogon. U pitanju je još jedan motor koj ne koristi gorivo.
Ovaj motor prizvao je dosta podrške ali i sumnje mnogih koj skeptično gledaju na tvrdnje da on navodno krši zakone fizike.
Zato ne čudi što NASA pokušava da što svoje pozitivne rezultate pokušava da predstavi što objektivnije, a njeni inženjeri ne pokušavaju da objasne način na koji mehanizam radi.
Ova objava se može učiniti kao nešto što je upravo izašlo iz naučno-fantastičnog filma, i to uglavnom zbog toga što to jeste – za saad.
Uprkos brojnim eksperimentima koji potvrđuju da ovi „nemogući“ pogoni rade, i dalje postoji dovoljno prostora za moguću grešku, a stvaranje fizičkog vakuuma potrebnog za sprovođenje testova može da krene po zlu na veliki broj načina.
Međutim, Nasino angažovanje na ovakvom projektu nije garancija uspeha, ali pokazuje da naučnici jako ozbiljno shvataju mogućnost „nemogućih“ motora.
U radu koji je objavila Nasina Eagleworks laboratorija, inženjeri su potvrdili da su uspeli da stvore male količine pogona uz pomoć motora koji ne koristi nikakvo gorivo – u pitanju je navodno kršenje zakona fizike koji navodi da svaka akcija mora imati jednaku ili suprotnu reakciju.
Tradicionalne svemirske letelice nose velike količine goriva sa sobom u svemir koristeći pogon koji ono stvara kako bi se kretale u prostoru sa nula gravitacije.
Ovaj metod radi bez ikakvih problema, ali je cena samog goriva i lansiranja svog tog ekstra tereta izuzetno visoka.
Nasini inženjeri testirali su motor poznat kao „Kana pogon“ – u pitanju je mašina koja koristi struju kako bi generisala mikrotalase, odbijajući ih unutar posebno dizajniranog kontejnera koji teoretski svara razliku u pritisku elektromagnetnog zračenja što zauzvrat dovodi do potiska.
Međutim, sve ovo više ne bi trebalo da bude u domenu teorije. Nasini naučnici testirali su verziju ovog pogona i otkrili da on može da stvori između 30 i 50 mikronjutna potiska. Iako je u pitanju mala vrednost, i dalje je u pitanju veliko dostignuće.
Ovaj rezultat je znatno manji od onog do kog su došli kineski inženjeri sa izumom poznatim kao EmPogon. U pitanju je još jedan motor koj ne koristi gorivo.
Ovaj motor prizvao je dosta podrške ali i sumnje mnogih koj skeptično gledaju na tvrdnje da on navodno krši zakone fizike.
Zato ne čudi što NASA pokušava da što svoje pozitivne rezultate pokušava da predstavi što objektivnije, a njeni inženjeri ne pokušavaju da objasne način na koji mehanizam radi.
Ova objava se može učiniti kao nešto što je upravo izašlo iz naučno-fantastičnog filma, i to uglavnom zbog toga što to jeste – za saad.
Uprkos brojnim eksperimentima koji potvrđuju da ovi „nemogući“ pogoni rade, i dalje postoji dovoljno prostora za moguću grešku, a stvaranje fizičkog vakuuma potrebnog za sprovođenje testova može da krene po zlu na veliki broj načina.
Međutim, Nasino angažovanje na ovakvom projektu nije garancija uspeha, ali pokazuje da naučnici jako ozbiljno shvataju mogućnost „nemogućih“ motora.
Коментари
Постави коментар