Teleskop Gaja uskoro krece na misiju mapiranja Mlecnog puta.
Izvor: Tanjug
Nakon nekoliko neprijatnih iznenađenja, evropski svemirskim
teleskom Gaja spreman je za svoju naučnu misiju - istraživanje i
mapiranje Mlečnog puta, saopštila je Evropska svemirska agencija ESA.
"Gaja je spremna da započne svoju naučnu misiju u trajanju od pet
godina, ali je njeno puštanje u rad ukazalo i na nekoliko neočekivanih
anomalija", objasnila je ESA, navodeći da će uprkos tim problemima biti u
stanju da u leto 2016. objavi prvi "katalog neba" na osnovu podataka
koje teleskop bude prikupio i poslao na Zemlju.
Lansiran sa svemirske baze u Gvajani, u decembru prošle godine, Gaja se nalazi na oko 1,5 miliona kilometara od naše planete. Teleskop, čija je izgradnja koštala 740 miliona evra, ima zadatak da lokalizuje milijardu zvedi u našoj galaksiji, od kojih će svaka biti snimljena i proučavana oko 70 puta.
Satelit treba da odredi poziciju i kretanje zvezda kao i njihovu udaljenost od Zemlje, parametar koji je najteže dobiti. Udaljenost više od 99 odsto zvezdi nikada dosad nije precizno utvrđena.
"Faza puštanja u rad je bila teška", priznao je Timo Prusti, naučnik zadužen za projekat u okviru ESA.
"Ali, sve u svemu, Gaja je u dobroj formi da održi svoja obećanja", dodao je on, prenosi AFP.
"Svi osnovni naučni ciljevi su ostvarljivi", potvrdio je Prusti.
Jedan od problema na koje su stručnjaci naišli prilikom puštanja u rad instrumenata je pojava leda na optičkim uređajima, što je posledica zadržavanja vode na satelitu prilikom njegovog lansiranja. Led je uklonjen zagrevanjem uređaja, ali će se ova operacija najverovatnije ponoviti tokom misije.
Drugi problem tiče se "parazitske svetlosti" na koju je Gaja naišla, a koji će uticati na sposobnost teleskopa da detektuje bleđe zvezde.
"I dalje ćemo biti u prilici da analiziramo milijardu zvezda, ako ne i više, sa sto puta većom preciznošću nego sa Gajinim prethodnikom, Hiparkosom", naveo je Đuzepe Sari, direktor projekta Gaja.
Lansiran sa svemirske baze u Gvajani, u decembru prošle godine, Gaja se nalazi na oko 1,5 miliona kilometara od naše planete. Teleskop, čija je izgradnja koštala 740 miliona evra, ima zadatak da lokalizuje milijardu zvedi u našoj galaksiji, od kojih će svaka biti snimljena i proučavana oko 70 puta.
Satelit treba da odredi poziciju i kretanje zvezda kao i njihovu udaljenost od Zemlje, parametar koji je najteže dobiti. Udaljenost više od 99 odsto zvezdi nikada dosad nije precizno utvrđena.
"Faza puštanja u rad je bila teška", priznao je Timo Prusti, naučnik zadužen za projekat u okviru ESA.
"Ali, sve u svemu, Gaja je u dobroj formi da održi svoja obećanja", dodao je on, prenosi AFP.
"Svi osnovni naučni ciljevi su ostvarljivi", potvrdio je Prusti.
Jedan od problema na koje su stručnjaci naišli prilikom puštanja u rad instrumenata je pojava leda na optičkim uređajima, što je posledica zadržavanja vode na satelitu prilikom njegovog lansiranja. Led je uklonjen zagrevanjem uređaja, ali će se ova operacija najverovatnije ponoviti tokom misije.
Drugi problem tiče se "parazitske svetlosti" na koju je Gaja naišla, a koji će uticati na sposobnost teleskopa da detektuje bleđe zvezde.
"I dalje ćemo biti u prilici da analiziramo milijardu zvezda, ako ne i više, sa sto puta većom preciznošću nego sa Gajinim prethodnikom, Hiparkosom", naveo je Đuzepe Sari, direktor projekta Gaja.
Коментари
Постави коментар