Šešelj na privremenoj slobodi!
Izvor: B92
Informaciju o puštanju Šešelja za B92 je potvrdila i portparolka Haškog tribunala Magdalena Spalinska.
Tim lekara, koji je ustanovio da su se kod Šešelja pojavile metastaze raka na jetri, zahtevao je puštanje lidera SRS na privremenu slobodu, kako bi mu bilo omogućeno adekvatno lečenje.
Identičan zahtev je predat i ranije ove godine, kada je Vlada Srbije dala garancije za Šešeljevo privremeno puštanje na slobodu, ali je on to odbio.
Kako je ranije objavljeno, uslovi Šešeljevog privremenog puštanja na slobodu bi podrazumevali kućni pritvor, policijsku pratnju prilikom kretanja iz medicinskih razloga, zabranu komunikacije sa žrtvama u vezi sa njegovim slučajem, zabranu javnog razmatranja njegovog slučaja, a pominjala se i zabrana učešća u "političkom životu", kao i oduzimanje pasoša.
Ipak, sada ti uslovi nisu objavljeni i drže se u tajnosti.
Prethodnih dana vođeni su pregovori o njegovom puštanju na slobodu, a Haški tribunal je juče zatražio da se vlade Holandije i Srbije izjasne o tom slučaju.
Potom je Haški tribunal objavio pismo predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa tim sudom Rasima Ljajića u kojem on poručuje da je Srbija spremna da pruži garancije za privremeno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja, pod uslovom da se optuženi obaveže da će poštovati sve uslove koje odredi nadležno sudsko veće Tribunala.
Ljajić je uputio pismo sudskom veću Haškog tribunala povodom odluke koju je to veće juče donelo u predmetu protiv optuženog lidera SRS Vojislava Šešelja, a kojom se od Vlade Srbije traže garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu.
"Vlada Srbije zabrinuta je zbog novog razvoja događaja u pogledu zdravstvenog stanja optuženog, i u tom smislu je spremna da pruži garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu... pod uslovom da se optuženi, u pravno obavezujućoj formi, izjasni da će poštovati sve uslove koje odredi nadležno sudsko veće Tribunala, kao i da prihvata garancije Vlade Srbije imajući u vidu da ih je do sada odbijao", navodi se u Ljajićevom pismu.
U tekstu pisma se još navodi da stav Vlade Srbije u pogledu eventualnog puštanja na slobodu optuženog Vojislava Šešelja ostaje isti kao i prilikom prethodne odluke sudskog veća Haškog tribunala kojom su od Vlade tražene garancije, o čemu je Vlada obavestila Tribunal 1. jula ove godine.
U pismu se podseća da je Vlada Srbije davala garancije za sve državljane Srbije optužene pred Haškim tribunalom koji su se zahtevom obratili i tražili da Srbija garantuje da će ispuniti sve uslove koji budu bili određeni u odlukama sudskih veća Tribunala.
"U dosadašnjoj praksi Vlada Srbije je uspešno sprovela sve naloge o privremenom puštanju na slobodu državljana Srbije optuženih pred Haškim tribunalom", zaključuje se u pismu.
Funkcioner SRS Zoran Krasić izjavio je Tanjugu da rukovodstvo stranke očekuje da će Šešelj u Hagu uskoro dobiti prevod na srpski te odluke i da će potom pozvati rukovodstvo radikala.
On je naveo i da SRS čeka da dobije zvaničan predlog odluke Haškog tribunala sa francuskog jezika i dodao da, po dosadašnjim iskustvima, osim onog što se objavljuje postoji i aneks koji nije dostupan javnosti.
"Dok se ne čujemo sa Šešeljem i ne dobijemo predlog odluke, ne možemo da komentarišemo stav Haškog suda", rekao je Krasić i dodao da će se večeras radikali oglasiti tim povodom zvaničnim saopštenjem.
Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu, u pritvorskoj
jedinici tribunala boravio duže od 11 i po godina, počev od 24. februara
2003.
Šešelj je rođen 1954. u Sarajevu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u tom gradu posle, kako se navodi u njegovim biografijama, dve i po godine studiranja, ubrzo je i magistrirao a doktorirao je u Beogradu 1979, kao 25-godišnjak.
Sa Vukom Draškovićem, 1989. godine je osnovao Srpsku narodnu obnovu, koja se ubrzo raspala. Iduće godine Šešelj je osnovao Srpski četnički pokret, koji se ujedinio sa delom Narodne radikalne stranke i tako, od 23. februara 1991. postao Srpska radikalna stranka (SRS).
Sredinom te godine Šeselj je izabran za poslanika Skupštine Srbije, u izbornoj jedinici Rakovica, gde je pobedio kandidata Demokratske stranke, književnika i akademika Borislava Pekića.
Krajem maja 1992. na prvim izborima za Skupštinu SRJ, SRS je po broju mandata i glasova bila druga stranka. Te godine su, u saradnji sa SPS-om, Šešeljevim zalaganjem oboreni prvi premijer SRJ Milan Panić i predsednik Dobrica "osić.
SRS je septembra 1992. otkazala poverenje Miloševićevoj manjinskoj Vladi Srbije, posle čega su održani vanredni parlamentarni izbori.
Za predsednika opštine Zemun Šešelj je izabran 1996. U jesen iduće godine, na izborima za predsednika Srbije, pobedio je u drugom krugu kandidata SPS-a Zorana Lilića, ali mu pobeda nije priznata jer, navodno, nije izašao dovoljan broj glasača.
U januaru 1997. u drugom krugu ponovljenih izbora izgubio je od novog Miloševićevog kandidata Milana Milutinovića.
U martu 1998. ušao je u koalicionu Vladu Srbije i izabran za njenog potpredsednika. Nakon što je predsednik SRJ Slobodan Milošević, juna 1999. godine, prihvatio da se vojne i policijske snaga povuku sa Kosova i Metohije, SRS je izašla iz vlade, ali se ubrzo vratila.
Šešelj je učestvovao i na izborima za predsednika Srbije 2002. godine, kada je osvojio oko 23 odsto glasova (tada je pobedio Vojislav Koštunica, kojem je u drugom krugu protivkandidat bio Miroljub Labus).
Šešelj je zbog političkih stavova i aktivnosti u nekoliko navrata bio zatvaran.
Tribunalu u Hagu predao se 23. februara 2003. Pred tim sudom se krajem marta 2003. izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Njemu se u tribunalu sudi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, BiH, ali i za dela počinjena u Vojvodini od 1991. do 1993. godine.
Suđenje je počelo 7. novembra 2007, a januara 2009. je dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka čiji je identitet, po nalogu pretresnog veća, zaštićen od javnosti.
Šešelj je u julu 2009. osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, a u februaru 2010. drugi put je optužen zbog toga što je u knjizi objavio podatke o 11 zaštićenih svedoka.
U raspravi održanoj 9. marta 2011. zatražio je odštetu od 10 miliona evra i ponovio svoj zahtev da veće donese oslobađajuću presudu pošto tužilaštvo nije ništa dokazalo protiv njega.
Iznošenje završne reči na sudu je počelo marta 2012. godine.
Tužioci tribunala zatražili su za Še[elja 28 godina zatvora, zbog zločina nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, počinjenim od 1991. do 1993. godine.
Tužilac Matijas Markusen je poslednjeg dana iznošenja završne reči tužilaštva zatražio od sudija da Šešelja proglase krivim po svim tačkama optužnice (ima ih devet), uz obrazloženje da je dokazano da je kriv za "teške zločine kako po obimu tako i po gnusnoj prirodi".
Izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar 2013. godine. Šešelj je, međutim, u julu 2013. zatražio izuzeće sudije Harhofa zbog sumnje u njegovu pristrasnost.
Sud je prihvatio Šešeljev zahtev i umesto Frederika Harhofa imenovao sudiju Mandiaje Nijang.
Početkom 2014. zatražio je da bude oslobođen ili da suđenje počne ispočetka jer, kako je naveo, nije pravično da postupak bude nastavljen uz sudiju koji nije pratio postupak od početka.
Odvojeno od optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, u tri postupka osuđen je zbog nepoštovanja suda, na 15, 18 i 24 meseca zatvora.
Šešelj je prvi put smešten u bolnicu 6. januara 2012. godine, a šest dana kasnije ugrađen mu je pejsmejker. Posle toga bio je hospitalizovan u nekoliko navrata.
Nedavno je Milovan Bojić, član lekarskog tima koji ga je u Hagu pregledao, izjavio da je Šešeljevo zdravstveno stanje ozbiljno i da postoje elementi "životne ugroženosti" i "definitivne metastaze na jetri".
Bojić je na konferenciji za novinare rekao da je lider radikala trebalo da primi 12 doza hemioterapije, a da je primio samo jednu, kako je navedeno u saopštenju SRS. Prisutne novinare izvestio je i da nema Šešeljevo odobrenje da o njegovom zdravstvenom stanju javno govori, ali da to radi "zbog medicine, njegovog zdravlja i porodice".
Dalju terapiju Šešelj je opravdano odbio zbog toga što je iz bolnice bio prebačen u 'bunker', u prostoriju bez prozora, a ti uslovi su medicinski apsolutno neadekvatni. Kao obrazloženje rečeno mu je da bi njegove izlučevine zbog terapije mogle da budu toksične i štetne i po ostale zatvorenike i medicinsko osoblje, pa je zato izolovan", rekao je Bojić.
On je, kako se navodi u saopštenju, rekao da je jedino rešenje da se Šešelj leči u Srbiji, ali je i ukazao da se to ne može očekivati dok njemu ne bude ukinut pritvor.
Šešelja je u Hagu, kako se navodi u saopštenju, pregledao tim lekara u kojem su, pored Bojića, bili i Mirko Bulajić, Zoran Milošević, Zora Naumović i Predrag Rebić.
Haški tribunal zatražio je 5. novembra 2014. od Holandije i Srbije da se hitno izjasne o mogućem privremenom puštanju na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja.
Sudsko veće odobrilo je puštanje predsednika SRS Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala, objavio je Haški tribunal.
foto: Beta
Tim lekara, koji je ustanovio da su se kod Šešelja pojavile metastaze raka na jetri, zahtevao je puštanje lidera SRS na privremenu slobodu, kako bi mu bilo omogućeno adekvatno lečenje.
Identičan zahtev je predat i ranije ove godine, kada je Vlada Srbije dala garancije za Šešeljevo privremeno puštanje na slobodu, ali je on to odbio.
Kako je ranije objavljeno, uslovi Šešeljevog privremenog puštanja na slobodu bi podrazumevali kućni pritvor, policijsku pratnju prilikom kretanja iz medicinskih razloga, zabranu komunikacije sa žrtvama u vezi sa njegovim slučajem, zabranu javnog razmatranja njegovog slučaja, a pominjala se i zabrana učešća u "političkom životu", kao i oduzimanje pasoša.
Ipak, sada ti uslovi nisu objavljeni i drže se u tajnosti.
Prethodnih dana vođeni su pregovori o njegovom puštanju na slobodu, a Haški tribunal je juče zatražio da se vlade Holandije i Srbije izjasne o tom slučaju.
Potom je Haški tribunal objavio pismo predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa tim sudom Rasima Ljajića u kojem on poručuje da je Srbija spremna da pruži garancije za privremeno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja, pod uslovom da se optuženi obaveže da će poštovati sve uslove koje odredi nadležno sudsko veće Tribunala.
Ljajić je uputio pismo sudskom veću Haškog tribunala povodom odluke koju je to veće juče donelo u predmetu protiv optuženog lidera SRS Vojislava Šešelja, a kojom se od Vlade Srbije traže garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu.
"Vlada Srbije zabrinuta je zbog novog razvoja događaja u pogledu zdravstvenog stanja optuženog, i u tom smislu je spremna da pruži garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu... pod uslovom da se optuženi, u pravno obavezujućoj formi, izjasni da će poštovati sve uslove koje odredi nadležno sudsko veće Tribunala, kao i da prihvata garancije Vlade Srbije imajući u vidu da ih je do sada odbijao", navodi se u Ljajićevom pismu.
U tekstu pisma se još navodi da stav Vlade Srbije u pogledu eventualnog puštanja na slobodu optuženog Vojislava Šešelja ostaje isti kao i prilikom prethodne odluke sudskog veća Haškog tribunala kojom su od Vlade tražene garancije, o čemu je Vlada obavestila Tribunal 1. jula ove godine.
U pismu se podseća da je Vlada Srbije davala garancije za sve državljane Srbije optužene pred Haškim tribunalom koji su se zahtevom obratili i tražili da Srbija garantuje da će ispuniti sve uslove koji budu bili određeni u odlukama sudskih veća Tribunala.
"U dosadašnjoj praksi Vlada Srbije je uspešno sprovela sve naloge o privremenom puštanju na slobodu državljana Srbije optuženih pred Haškim tribunalom", zaključuje se u pismu.
Krasić: SRS čeka prevod odluke i kontakt sa Šešeljem
Srpska radikalna stranka večeras nije mogla da komentariše odluku sudskog veća Haškog tribunala da Vojislav Šešelj bude privremeno pušten na slobodu, jer čeka da dobije zvaničan predlog i da im se iz Sheveningena javi njihov lider.Funkcioner SRS Zoran Krasić izjavio je Tanjugu da rukovodstvo stranke očekuje da će Šešelj u Hagu uskoro dobiti prevod na srpski te odluke i da će potom pozvati rukovodstvo radikala.
On je naveo i da SRS čeka da dobije zvaničan predlog odluke Haškog tribunala sa francuskog jezika i dodao da, po dosadašnjim iskustvima, osim onog što se objavljuje postoji i aneks koji nije dostupan javnosti.
"Dok se ne čujemo sa Šešeljem i ne dobijemo predlog odluke, ne možemo da komentarišemo stav Haškog suda", rekao je Krasić i dodao da će se večeras radikali oglasiti tim povodom zvaničnim saopštenjem.
U pritvoru 11 godina
Vojislav Šešelj pred odlazak u Hag (Fonet, arhiva)
Šešelj je rođen 1954. u Sarajevu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u tom gradu posle, kako se navodi u njegovim biografijama, dve i po godine studiranja, ubrzo je i magistrirao a doktorirao je u Beogradu 1979, kao 25-godišnjak.
Sa Vukom Draškovićem, 1989. godine je osnovao Srpsku narodnu obnovu, koja se ubrzo raspala. Iduće godine Šešelj je osnovao Srpski četnički pokret, koji se ujedinio sa delom Narodne radikalne stranke i tako, od 23. februara 1991. postao Srpska radikalna stranka (SRS).
Sredinom te godine Šeselj je izabran za poslanika Skupštine Srbije, u izbornoj jedinici Rakovica, gde je pobedio kandidata Demokratske stranke, književnika i akademika Borislava Pekića.
Krajem maja 1992. na prvim izborima za Skupštinu SRJ, SRS je po broju mandata i glasova bila druga stranka. Te godine su, u saradnji sa SPS-om, Šešeljevim zalaganjem oboreni prvi premijer SRJ Milan Panić i predsednik Dobrica "osić.
SRS je septembra 1992. otkazala poverenje Miloševićevoj manjinskoj Vladi Srbije, posle čega su održani vanredni parlamentarni izbori.
Za predsednika opštine Zemun Šešelj je izabran 1996. U jesen iduće godine, na izborima za predsednika Srbije, pobedio je u drugom krugu kandidata SPS-a Zorana Lilića, ali mu pobeda nije priznata jer, navodno, nije izašao dovoljan broj glasača.
U januaru 1997. u drugom krugu ponovljenih izbora izgubio je od novog Miloševićevog kandidata Milana Milutinovića.
U martu 1998. ušao je u koalicionu Vladu Srbije i izabran za njenog potpredsednika. Nakon što je predsednik SRJ Slobodan Milošević, juna 1999. godine, prihvatio da se vojne i policijske snaga povuku sa Kosova i Metohije, SRS je izašla iz vlade, ali se ubrzo vratila.
Šešelj je učestvovao i na izborima za predsednika Srbije 2002. godine, kada je osvojio oko 23 odsto glasova (tada je pobedio Vojislav Koštunica, kojem je u drugom krugu protivkandidat bio Miroljub Labus).
Šešelj je zbog političkih stavova i aktivnosti u nekoliko navrata bio zatvaran.
Tribunalu u Hagu predao se 23. februara 2003. Pred tim sudom se krajem marta 2003. izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Njemu se u tribunalu sudi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, BiH, ali i za dela počinjena u Vojvodini od 1991. do 1993. godine.
Suđenje je počelo 7. novembra 2007, a januara 2009. je dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka čiji je identitet, po nalogu pretresnog veća, zaštićen od javnosti.
Šešelj je u julu 2009. osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, a u februaru 2010. drugi put je optužen zbog toga što je u knjizi objavio podatke o 11 zaštićenih svedoka.
U raspravi održanoj 9. marta 2011. zatražio je odštetu od 10 miliona evra i ponovio svoj zahtev da veće donese oslobađajuću presudu pošto tužilaštvo nije ništa dokazalo protiv njega.
Iznošenje završne reči na sudu je počelo marta 2012. godine.
Tužioci tribunala zatražili su za Še[elja 28 godina zatvora, zbog zločina nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, počinjenim od 1991. do 1993. godine.
Tužilac Matijas Markusen je poslednjeg dana iznošenja završne reči tužilaštva zatražio od sudija da Šešelja proglase krivim po svim tačkama optužnice (ima ih devet), uz obrazloženje da je dokazano da je kriv za "teške zločine kako po obimu tako i po gnusnoj prirodi".
Izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar 2013. godine. Šešelj je, međutim, u julu 2013. zatražio izuzeće sudije Harhofa zbog sumnje u njegovu pristrasnost.
Sud je prihvatio Šešeljev zahtev i umesto Frederika Harhofa imenovao sudiju Mandiaje Nijang.
Početkom 2014. zatražio je da bude oslobođen ili da suđenje počne ispočetka jer, kako je naveo, nije pravično da postupak bude nastavljen uz sudiju koji nije pratio postupak od početka.
Odvojeno od optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, u tri postupka osuđen je zbog nepoštovanja suda, na 15, 18 i 24 meseca zatvora.
Šešelj je prvi put smešten u bolnicu 6. januara 2012. godine, a šest dana kasnije ugrađen mu je pejsmejker. Posle toga bio je hospitalizovan u nekoliko navrata.
Nedavno je Milovan Bojić, član lekarskog tima koji ga je u Hagu pregledao, izjavio da je Šešeljevo zdravstveno stanje ozbiljno i da postoje elementi "životne ugroženosti" i "definitivne metastaze na jetri".
Bojić je na konferenciji za novinare rekao da je lider radikala trebalo da primi 12 doza hemioterapije, a da je primio samo jednu, kako je navedeno u saopštenju SRS. Prisutne novinare izvestio je i da nema Šešeljevo odobrenje da o njegovom zdravstvenom stanju javno govori, ali da to radi "zbog medicine, njegovog zdravlja i porodice".
Dalju terapiju Šešelj je opravdano odbio zbog toga što je iz bolnice bio prebačen u 'bunker', u prostoriju bez prozora, a ti uslovi su medicinski apsolutno neadekvatni. Kao obrazloženje rečeno mu je da bi njegove izlučevine zbog terapije mogle da budu toksične i štetne i po ostale zatvorenike i medicinsko osoblje, pa je zato izolovan", rekao je Bojić.
On je, kako se navodi u saopštenju, rekao da je jedino rešenje da se Šešelj leči u Srbiji, ali je i ukazao da se to ne može očekivati dok njemu ne bude ukinut pritvor.
Šešelja je u Hagu, kako se navodi u saopštenju, pregledao tim lekara u kojem su, pored Bojića, bili i Mirko Bulajić, Zoran Milošević, Zora Naumović i Predrag Rebić.
Haški tribunal zatražio je 5. novembra 2014. od Holandije i Srbije da se hitno izjasne o mogućem privremenom puštanju na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja.
Коментари
Постави коментар