Legendarna Atlantida

                                                                              Zemlja izuzetne organizacije i napredne tehnologije, nestala u jednom strašnom danu. Mitsko ostrvo koje je nestalo pre oko 12.000 godina, i dan danas zaokuplja pažnju naučnika, umetnika i pustolova.
Prvi pisani trag o Atlantidi sačuvan je u dva čuvena Platonova dijaloga. Platon Atlantidu opisuje kao državu koja je stvarno postojala u vremenu i prostoru, i koja je bila organizovana na gotovo idealan način.
Najintrigantniji deo spisa velikog grčkog filozofa govori o strašnom kraju drevnog ostrva.
– Ali, potom stigoše strašni potresi i poplave, čitav valjani naraštaj naroda bi progutan, a ostrvo Atlantidu na sličan način proguta more i ono iščeznu tokom jednog jedinog strašnog dana i jedne jedine užasne noći. Zbog toga je i sada more tamo neprolazno za brodove. Sprečavaju to visoke naslage mulja, ostaci potonulog ostrva – kaže Platon. U daljem nastavku ove priče govori se o Atlantidi kao zemlji neverovatno raskošne vegetacije, krupnim i lepim stanovnicima, gradovima punim sjaja, a naročito o glavnom gradu koji je odlikovala monumentalna kraljevska tvrđava. Zemlja je dobila ime po Atlasu, osnivaču dinastije i prvom vladaru koji je postavio temelje ovog “rajskog ostrva”. Sve se to rađalo na ostrvu koje se kupalo u svetlosti Heliosa. Dok ih je zemlja tako darivala, žitelji izgradiše hramove i kraljevske palate i urediše svu ostalu zemlju.
Stanovnici su koristili tople i hladne izvore koji su obilovali vodom čudesnih svojstava. Voda je bila sprovođena u bazene, neke pod vedrim nebom, a i u neke pokrivene, sa toplom vodom za zimsku upotrebu.
Savremena nauka satra da je u pitanju bila prirodna katastrofa, odnosno da je presudila kometa koja je prouzrokovala potop i nestanak Atlantide. Sve ovo budi velika interesovanja celog sveta, ali dokaza, tragova i odgovora i dalje nema. Neobjašnjivo kretanje prirodnog fenomena odnosno Golfske struje, za mnoge istraživače je dokaz da je nekada, između Amerike i Evrope, postojala prepreka u vidu velikog ostrva. Savremena istraživanja okeana pokazala su da postoji veliki podvodni plato, viši od dna za oko tri kilometra.
Odmah posle napuštanja američke istočne obale, današnja Golfska struja nabuja na zavidnu širinu od šest do osam stotina kilometara. Dakle, da bi zadržala struju, prepreka je morala imati dužinu od osam stotina do hiljadu kilometara, mereno popreko u odnosu na smer strujanja. Golfska struja teče prema istoku, zato se prepreka, verovatno pružala u smeru sever-jug. Bila je to džinovska grba, koja se sa morskog dna dizala sve do površine mora i štrčala iznad nje. Koliko je bila široka ne može se sasvim tačno odrediti. Danas se na svakom globusu ili karti sveta može videti čuveni Atlantski greben koji je na nekim kartama poznat i kao Delfinov greben. Ovaj greben nadvisuje morsko dno u proseku za dve hiljade i sedamsto pedeset metara. Na određenom mestu – otprilike na trideset stepeni zapadne dužine i četrdeset stepeni severne širine, on se proširuje u neobičnu, zagonetnu formaciju koja izgleda poput džinovske pomorske visoravni. To je svojevrsni, veliki potonuli kopneni masiv. Kada govore o veličini ostrva istraživači Atlantide podsećaju na Platonovu rečenicu da je ona bila veća od Azije i Libije zajedno. Kao što je Indijski okean nazvan po Indiji, a Severni ledeni okean po večitom ledu, Atlantski je dobio ime po drevnom kontinentnu Atlantidi.
Istraživači su se složili u oceni da je Atlantida zaista potonula u jednom danu i da je ova katastrofa nastala kao posledica udara delova komete ili velikog asteroida u zemlju. Ovakav udarac doneo je katastrofe nezabaležene u istoriji civilizacije. Mnogi narodi od Sumera i Egipćana, preko Grka i Rimljana, do Maja i Acteka pišu o ovoj kataklizmi koja se usko povezuje sa Biblijskim potopom.
Pretpostavka je da je jedan od asteroida, prečnika oko deset kilometara, udario u Zemlju pre oko 12.000 godina. Džinosvki komad težak oko bilion tona, pao je u more. Voda je šiknula uvis, a plimni talas neopisive veličine, kao planina, krenuo je iz vira oko udarnih jama na sve strane. Talas visok otprilike deset kilometara preplavio bi čak i Mont Everest. Ovaj talas, po hipotezama istraživača, prouzrokovao je na svim obalama užasna razaranja i praktično u trenutku zbrisao sve tragove tamošnjih kultura.